Šta raditi ako je ispala plomba i koliko košta nova

Ako je ispala plomba vama ili vašem detetu, verovatno se pitate zašto se to desilo i da li to znači da morate otići kod stomatologa na pregled i postavljanje nove plombe. Odgovor na ovo pitanje je DA, jer samo tako možete dobiti novu plombu i sprečiti potencijalne povrede zuba u međuvremenu. A ako vas zanima zašto je došlo do ispadanja plombe i kako da do ovoga više ne dođe – nastavite sa čitanjem.

Saznaćete sve o glavnim uzrocima ispadanja plombi, šta znači ako zub boli ili ne boli nakon ispadanja plombe i šta raditi odmah nakon ispadanja plombe.

Zašto ispada plomba i šta sve može uticati na trajanje plombe?

Uzroci ispadanja plombe se razlikuju od osobe do osobe, ali najčešće su to:

• Pojava karijesa oko plombe
• Loše postavljena plomba
• Bruksizam (škripanje zubima)
• Skupljanje plombe
• Hemijski uticaji
• Stara plomba

Neki pacijenti tvrde i to da im je ispala plomba usled “prejakog” žvakanja hrane i ugriza nečeg tvrdog ili hrskavog. Roditelji deteta kojem je odrađeno plombiranje zuba mogu reći da je dete svojim jezikom čačkalo novu plombu pa je zbog toga ispala. 

To sve mogu biti razlozi konačnog ispadanja plombe ali su obično glavni uzroci ispadanja neki od gore navedenih. Objasnićemo svaki od njih malo detaljnije u nastavku.

Sekundarni karijes

Karijes je najčešći uzrok ispadanja plombi.

Radi se o novom karijesu koji se razvija na ivicama postojeće plombe. Bakterije koje se nalaze u našim ustima mogu prodreti u mikropukotine između plombe i zuba, stvarajući kiseline koje postepeno razgrađuju zubno tkivo. Ovo slabi vezu između plombe i zuba, što na kraju dovodi do ispadanja plombe.

Loše postavljena plomba

Kod plombiranja, zub može biti nedovoljno očišćen od karijesa ili nepravilno obrađen da prihvati plombu. 

Ovo može dovesti do slabije veze između plombe i zuba, i povećati rizik od ispadanja plombe. Ovde nije uvek reč o propustu stomatologa. Ako vam se desilo da vam je ispala plomba sa prednjih zuba, između jedinica ili dvojki na primer, razlog tome može biti i želja stomatologa da izađe u susret željama pacijenta.

Na šta se ovde misli?

Kod popravki prednjih zuba, plombe su veoma upadljive i mogu narušiti estetski izgled osmeha ako su prevelike. Iz tog razloga stomatolog, kod manjih kvarova, pokušava da ukloni što manje zubnog tkiva kako bi sačuvao prirodnu estetiku zuba i postavlja što manju plombu kako bi popravka bila neprimetna.

Međutim, manje plombe imaju veće šanse ispadanja.

Bruksizam (škripanje zubima)

Hronično škripanje zubima poznato kao bruksizam, stvara ogromne pritiske na zube i plombe. Ovo može dovesti do mikropukotina u plombi ili oko nje, što vremenom može rezultirati njenim ispadanjem. 

Kako bi izbegli ispadanje plombi i sprečili druge probleme uzrokovane bruksizmom, preporučuje se nošenje štitnika za zube.

Polimerizacijsko skupljanje

Kod kompozitnih (belih) plombi, materijal se blago skuplja tokom procesa stvrdnjavanja. 

Ako se ovo skupljanje ne kompenzuje pravilnom tehnikom postavljanja, mogu nastati mikropukotine koje vremenom dovode do odvajanja plombe od zuba, i samim tim ispadanja plombe. Takođe, zubi i materijali od kojih se izrađuju plombe različito reaguju na promene temperature. 

Česte i ekstremne promene temperature u ustima (npr. konzumiranje vruće kafe pa hladnog sladoleda) mogu dovesti do mikropokreta koji, tokom vremena, slabe vezu između plombe i zuba.

Hemijska degradacija

Određene supstance u hrani i piću, posebno kiseline, mogu postepeno razgraditi materijal plombe ili zubno tkivo oko nje. Ovo je posebno izraženo kod osoba sa refluksom želudačne kiseline ili poremećajima ishrane koji uključuju često povraćanje.

Stara plomba

Sve plombe imaju ograničen vek trajanja.

U proseku, bele plombe traju između 5 i 7 godina, mada to može varirati u zavisnosti od položaja plombe, oralne higijene i navika pacijenta. Kako plomba stari, njen materijal postaje manje elastičan i skloniji je pucanju ili ispadanju. Starije plombe mogu takođe postati propustljive, omogućavajući bakterijama da uđu u zub i izazovu sekundarni karijes, što dodatno povećava rizik od ispadanja. 

Dakle, ako imate neke stare plombe, vreme je da posetite stomatologa i proverite njihovo stanje.

Da li boli ispala plomba i šta odsustvo bola može da predstavlja?

Kada plomba ispadne, pacijenti mogu doživeti različite nivoe nelagodnosti:

• Akutni bol: Ovo se javlja kada je izložen dentin ili zubna pulpa nakon ispadanja plombe. Dentin sadrži mikroskopske tubule koje vode direktno do nervnih završetaka, što objašnjava iznenadnu osetljivost na toplotu, hladnoću ili pritisak.
• Pulpitis: U težim slučajevima, izlaganje pulpe može dovesti do njene upale (pulpitisa). Ovo stanje karakteriše intenzivan, pulsirajući bol koji se može pogoršati pri ležanju ili savijanju.
• Osetljivost na pritisak: Čak i ako nema akutnog bola, pacijenti mogu osetiti nelagodnost pri žvakanju, što je često rezultat promene u okluziji (zagrizu) nakon ispadanja plombe.

Važno je napomenuti da bol nije uvek proporcionalan ozbiljnosti stanja. Ponekad, ozbiljne infekcije mogu biti bezbolne pa odsustvo bola nakon ispadanja plombe može zavarati pacijente da odlože posetu stomatologu. 

Međutim, ovo može biti opasno iz nekoliko razloga:

• Skrivena infekcija: Bezbolna infekcija može se razvijati u zubu, posebno ako je pulpa već prethodno oštećena. Ovo može dovesti do formiranja apscesa koji se može proširiti na okolna tkiva.
• Progresivno propadanje: Izloženi dentin je mnogo mekši od gleđi i brže propada. Bez zaštite plombe, karijes može napredovati mnogo brže nego što bi inače.
• Promene u okluziji: Čak i mala promena u površini zuba može uticati na način kako se zubi uklapaju pri zagrizu. Ovo može dovesti do problema sa temporomandibularnim zglobom ili preopterećenja drugih zuba.

Kao što vidite, obična ispala plomba može brzo prerasti u dosta ozbiljnija stanja i komplikacije.

Šta treba raditi kada plomba ispadne?

U idealnom scenariju, prvo što treba da uradite je da posetite svog stomatologa.

Nažalost, može se desiti da niste u mogućnosti da posetite stomatologa istog dana kada primetite da vam je ispala plomba – na putovanju ste u stranoj zemlji, vikend je i vaš stomatolog ne radi, nemate zakazano…i tako dalje. U tom slučaju morate sami proceniti koliko je hitna situacija i da li treba naći drugog stomatologa koji vas može primiti radi popravke. 

Mala, površinska plomba nije toliko hitan slučaj kao velika plomba bez koje je zub izložen bakterijama i stoga treba pažljivo postupati dok ne posetite svog stomatologa, a evo i kako.

1. Odmah nakon što primetite da je plomba ispala, isperite usta mlakom slanom vodom. Ovo će pomoći u dezinfekciji područja i smanjiti rizik od infekcije.
2. Izbegavajte žvakanje na strani gde je plomba ispala. Takođe, izbegavajte ekstremno vruću ili hladnu hranu i piće, kao i vrlo tvrdu ili lepljivu hranu koja bi mogla dalje oštetiti zub.
3. Ako osećate bol, možete koristiti lek protiv bolova bez recepta poput ibuprofena ili paracetamola. Koristite ih po uputstvu stomatologa ili apotekara.
4. Zakažite pregled kod stomatologa što je pre moguće, idealno u roku od 24-48 sati. Objasnite situaciju i insistirajte na hitnom terminu.
5. Pre posete stomatologu, pripremite informacije o tome kada je plomba postavljena, da li ste primetili promene pre nego što je ispala (npr. osetljivost ili bol) i da li ste primetili druge promene u ustima.

Neki stomatolozi vam mogu reći da sa sobom ponesete plombu koja je ispala, posebno ako je reč o dentalnim radovima kao što su inlej i onlej, pa to može smanjiti troškove nove popravke. Što se tiče cena kompozitnih plombi u Srbiji, u proseku očekujte da platite 3.500-5.000 dinara.