Zašto neko ima razmaknute zube i kako se popravlja razmak između zuba

Verovatno ste se barem jednom zapitali zašto neki ljudi imaju razmak između zuba.

Taj razmak se stručno naziva dijastema, a uzroci dijasteme mogu biti različiti, od genetskih predispozicija do sisanja palca u detinjstvu. Javlja se kod oko 5-25% odraslih osoba a ako je verovati statistici i etnička pripadnost igra ulogu u tome ko će imati razmaknute zube. Dijastema je češća pojava kod afričke populacije sa prevalencijom od 10-20%, dok je kod evropskih i azijskih naroda nešto manje zastupljena, sa 5-10%.

Što se dece tiče, svako drugo dete ima razmaknute zube u nekoj meri prilikom odrastanja.

Razmaci između zuba kod dece su prirodna pojava zbog činjenice da su mlečni zubi nešto manji u odnosu na stalne. Kako deca rastu i mlečne zube zamenjuju stalni, tako se razmaci popunjavaju i u većini slučajeva nestaju primetni razmaci između zuba. Iako su razmaknuti zubi u većini slučajeva samo estetski problem, neki ljudi se suočavaju sa poteškoćama poput nepravilnog žvakanja, otežanog govora, kao i nakupljanja hrane u prostoru između zuba. Sve ovo može negativno uticati na oralnu higijenu i samopouzdanje osobe, pa je potreba za rešenjem itekako prisutna.

Na sreću, postoji više načina da se razmak između zuba zatvori, ali pre nego što se krene u traženje rešenja, hajde da razumemo uzroke koji dovode do ove pojave.

Zašto nastaje razmak između zuba?

Postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir da bi shvatili zašto neko ima razmak između zuba.

• Genetika
• Izražen frenulum (resica)
• Nepravilan rast zuba
• Loše navike u detinjstvu
• Bolesti desni

Genetika

Jedan od najčešćih uzroka razmaka između zuba je genetska predispozicija. 

Genetika igra ulogu u veličini zuba i vilice, pa se kod nekih ljudi može desiti da su zubi jednostavno premali u odnosu na prostor u vilici, što izaziva razmak. Ovaj uzrok nije nužno znak bilo kakvog zdravstvenog problema, pa se estetske i funkcionalne poteškoće razlikuju u zavisnosti od slučaja. Na nekim ljudima, razmaknuti zubi (posebno jedinice) izgledaju estetski lepo i takav osmeh postane deo njihovog identiteta na koji su ponosni.

Ipak, nije svaki slučaj dijasteme estetski prihvatljiv, već može negativno uticati na samopouzdanje osobe.

Izražen frenulum (resica)

Gornji labijalni frenulum je naziv za resicu koja povezuje gornju usnu sa desnima.

Ako je ovaj frenulum previše velik ili nisko postavljen, može uzrokovati razmak između prednjih zuba. Ovo se najčešće viđa kod dece i može se rešiti hirurškim zahvatom poznatim kao frenulektomija. Ipak, važno je napomenuti da se veliki frenulum kod dece često povuče sam od sebe kako dete raste i vilica se razvija, pa se hirurška intervencija ne preporučuje u ranom uzrastu. Stručnjaci savetuju da se u slučajevima kada frenulum ne izaziva probleme s govorom ili hranjenjem, situacija samo prati do adolescencije. 

Ako frenulum i dalje stvara poteškoće ili utiče na raspored zuba kasnije tokom razvoja, tada je preporučljivo razmotriti hiruršku korekciju, frenulektomiju.

Neadekvatan rast zuba

Kod nekih osoba, zubi jednostavno ne rastu pravilno ili su veličine zuba i vilice neusklađene. 

Kada su zubi manji u poređenju sa prostorom u vilici, može doći do prirodnog stvaranja razmaka između zuba. Ovo je čest slučaj i kod dece kada rastu stalni zubi. Tokom smene mlečnih zuba sa stalnim zubima, dijastema može izgledati izraženija, ali u većini slučajeva, kako stalni zubi rastu i pravilno se raspoređuju u vilici, tako se razmak prirodno smanjuje.

Mnogi stomatolozi preporučuju roditeljima da ne žure sa korektivnim tretmanima za razmaknute zube kod dece, jer ovaj razmak može biti privremen i čak koristan u periodu kada stalni zubi izbijaju, omogućavajući im dovoljno prostora da se pravilno rasporede.

Loše navike u detinjstvu

Neke navike koje deca mogu razviti u detinjstvu mogu doprineti stvaranju dijasteme. 

Sisanje palca, guranje prednjih zuba jezikom ili preterano korišćenje cucli mogu izazvati pritisak na prednje zube i vremenom stvoriti pomeranje zuba a samim tim i razmak između njih. Međutim, ako se problem uoči dovoljno rano, mogu se sprovesti jednostavne korektivne mere. Pre svega, roditeljima se preporučuje da podstiču svoju decu da promene ove navike pre nego što trajni zubi počnu da rastu.

Kod težih stanja koja zahtevaju korektivne mere, stomatolog može preporučiti Myobrace aparat za decu.

Bolesti desni

Bolesti desni, kao što su gingivitis i parodontitis, mogu izazvati povlačenje desni, što vodi do gubitka potpore za zube. 

Ovo može dovesti do pomeranja zuba a samim tim i stvaranja razmaka između zuba. U takvim slučajevima, dijastema nije samo estetski problem, već znak ozbiljnijeg oralnog zdravstvenog stanja. Lečenje bolesti desni je prva stvar koja treba da se uradi pre razmatranja bilo kakve korektivne terapije za dijastemu.

Ako se problem sa desnima ne leči na vreme, može doći do daljeg pomeranja i na kraju, do gubitka zuba.

Da li se može popraviti razmak između zuba i kako?

Dijastema se tretira na nekoliko različitih načina, u zavisnosti od uzroka i ozbiljnosti problema.

• Ortodoncija (proteze)
• Keramičke fasete (viniri)
• Kompozitne fasete
• Zubni implanti ili mostovi

Ortodoncija (proteze)

Ortodoncija je jedan od najčešćih i najefikasnijih načina za ispravljanje većih razmaka između zuba.

Posebno se preporučuje ako postoje i druge nepravilnosti u položaju zuba. Ortodontska terapija koristi fiksne proteze (bravice) ili mobilne aparate kako bi postepeno pomerala zube bliže jedno drugom, čime se eliminiše razmak. Ortodoncija je dugoročno rešenje i zahteva posvećenost i redovne kontrole kod stomatologa. Trajanje terapije zavisi od težine slučaja, ali obično traje između 6 meseci i 2 godine. 

Cena ortodontske terapije varira u zavisnosti od aparata i kompleksnosti tretmana, ali okvirno se kreće od 500 do 1000 evra za fiksne proteze u Srbiji.

Keramičke fasete (viniri)

Ako želite brzo estetsko rešenje, fasete za zube su odličan izbor. 

Keramičke fasete su tanke keramičke ljuskice koje se postavljaju na prednju površinu zuba, pokrivajući razmak i dajući zubima ravnomerniji izgled. Ovo je posebno popularno kod manjih dijastema ili kada pacijenti žele potpuni “makeover” osmeha kao kod Hollywood smile-a. Proces ugradnje keramičkih faseta zahteva par poseta stomatologu. Keramičke fasete su dugotrajne i otporne, ali su skuplje od kompozitnih faseta.

Cena za keramičke fasete se u Srbiji kreće od 200 do 300 evra po zubu.

Kompozitne fasete

Kompozitne fasete su brza, jednostavna i povoljna opcija za zatvaranje manjih razmaka između zuba. 

Vrši se nanošenje kompozitnog materijala (materijal koji se koristi za bele plombe) na zube s razmakom, čime se vizuelno smanjuje prostor. Zubi se u toku ovog tretmana ne bruse već se na njih nanosi i detaljno oblikuje kompozitni materijal kako bi se uklopio u izgled zuba. Radi se u jednoj poseti pa su rezultati vidljivi odmah. Nažalost, kompozitne fasete nisu toliko trajne (5-15 godina u proseku) kao keramičke fasete ili ortodoncija i može biti potrebno ponoviti tretman nakon nekog vremena ako dođe do promene boje. 

Cena kompozitnih faseta u Srbiji iznosi oko 50 do 100 evra po zubu.

Zubni implanti ili mostovi

Ako je razmak između zuba nastao zbog gubitka jednog ili više zuba, implanti ili mostovi su dobro rešenje.

Implanti su trajna zubna nadoknada i postavljaju se u vilicu kako bi popunili prazninu gde je nekad bio zub a onda se na njih može pričvrstiti krunica ili most. Međutim, zubni most se može pričvrstiti i na susedne zube pa se može zaobići ugradnja implanta. Naravno, oko svega se treba konsultovati sa stomatologom koji će preko ortopan snimka da vidi šta su najbolje opcije za svaki pojedinačni slučaj. 

Zubni implanti jesu trajnije rešenje, ali su i skuplji i nije svako pravi kandidat za njih.

Zaključak

Razmak između zuba ne mora biti nešto sa čime morate živeti, posebno ako vam predstavlja problem. Bez obzira na uzrok dijasteme, postoji odgovarajuće rešenje za svakog pacijenta. Pre nego što se odlučite na neki od tretmana, posavetujte se sa stomatologom kako biste dobili najbolju preporuku za vaš specifičan slučaj.