Kada govorimo o zdravlju desni, parodontalni džepovi su problem koji nikako ne treba zanemariti.
Parodontalni džepovi nastaju kada se desni povuku od zuba, stvarajući prostor u kojem se lako nakupljaju bakterije i plak. Što se desni više povlaće, to su zubi izloženiji a prostor za nakupljanje bakterija veći. Ako se ne leče, parodontalni džepovi mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući gubitak zuba i oštećenje vilične kosti.
Zbog toga je važno znati zašto nastaju parodontalni džepovi i kako ih na vreme prepoznati i lečiti.
Šta su to parodontalni džepovi?
Parodontalni džepovi predstavljaju prostore koji se formiraju između zuba i desni.
U zdravim ustima, desni su čvrsto priljubljene uz zube, štiteći koren zuba i održavajući stabilnost zubnog tkiva. Međutim, kada se plak i bakterije nakupljaju na zubima i duž linije desni, dolazi do upale desni, poznate kao gingivitis. Ako se gingivitis ne tretira, može napredovati u ozbiljniji oblik parodontalne bolesti – parodontitis. U ovoj fazi, tkivo koje podupire zube počinje da se razgrađuje, stvarajući džepove oko zuba. Ovi džepovi postaju utočište za bakterije i plak, što može dovesti do daljeg razaranja tkiva i gubitka kosti.
U poslednjim fazama bolesti, parodontalni džepovi uzrokuju klimanje i gubitak zuba.
Kako da znam da li imam parodontalni džep?
Najvažnije je prepoznati prisustvo parodontalnih džepova u ranoj fazi, a glavni simptomi su:
- Krvarenje desni: Desni koje krvare tokom pranja zuba ili upotrebe zubnog konca često ukazuju na upalu.
- Povlačenje desni: Ako primetite da se desni povlače i otkrivaju koren zuba, to može biti znak parodontalnog džepa.
- Loš zadah: Hronično prisustvo lošeg zadaha (halitoza) može ukazivati na nakupljanje bakterija u džepovima.
- Promene u zagrizu: Ako osećate da vam zubi stoje drugačije ili primećujete klimanje zuba, moguće je da su parodontalni džepovi uzrok.
- Bol i nelagodnost: Bol pri žvakanju ili osetljivost desni takođe mogu biti simptomi.
Stomatolog može postaviti dijagnozu parodontalnih džepova tokom običnog pregleda. Koristi se parodontološka sonda, kojom stomatolog meri dubinu džepa oko svakog zuba. Dubina od 1-3 mm se smatra normalnom, dok dubina džepa od 4 mm ili više ukazuje na parodontalnu bolest.
Rentgenski snimak takođe može da potvrdi postojanje parodontalnih džepova i eventualni gubitak kosti.
Parodontalni džepovi – koja je terapija?
Lečenje parodontalnih džepova zavisi od njihovog obima i dubine.
U ranim fazama, parodontalni džepovi se najčešće leči nehirurškim putem, dok kod težih slučajeva može biti potrebna i hirurška intervencija. Po proceni stomatologa, najčešće se kreće sa ovim tretmanima:
- Uklanjanje kamenca i poliranje: Ova procedura uključuje uklanjanje plaka i kamenca sa površine zuba i ispod linije desni. Ovim se uklanjaju naslage koje uzrokuju upalu i smanjuje dubina džepa.
- Kiretaža: Ovo je dublje čišćenje koje uključuje uklanjanje kamenca i bakterija iz parodontalnog džepa. Kiretaža se može izvesti ručnim ili ultrazvučnim instrumentima i često uključuje ispiranje antibakterijskim rastvorima. U nekim slučajevima, stomatolog može propisati antibiotike kako bi se suzbila bakterijska infekcija.
- Laserska terapija: Laserski tretman je minimalno invazivna opcija koja može pomoći u uklanjanju zaraženog tkiva i smanjenju bakterija u džepovima.
- Hirurški zahvati: U težim slučajevima može biti potrebna operacija. Procedura kao što je operacija režnja uključuje podizanje desni kako bi se omogućilo dubinsko čišćenje zuba i tkiva ispod. Presađivanje mekog tkiva može biti neophodno ako je došlo do značajnog povlačenja desni, dok presađivanje kosti može biti potrebno za obnavljanje izgubljene kosti oko zuba.
Kiretaža (čišćenje) parodontalnog džepa
Kiretaža je postupak kojim se uklanja zaraženo tkivo, plak i kamenac iz parodontalnih džepova.
Obavlja pod lokalnom anestezijom i može uključivati upotrebu ručnih instrumenata (kireta), ultrazvučnih uređaja ili lasera. Tokom kiretaže, stomatolog čisti i polira koren zuba kako bi uklonio sve naslage koje uzrokuju upalu. Za to je nekada dovoljno uraditi kiretažu jednom, a kod težih stanja se može ponoviti više puta. Nakon procedure, pacijent može osećati blagu nelagodnost i osetljivost, ali to je normalno i prolazi za nekoliko dana.
Ako je sve urađeno kako treba i pacijent dobro reaguje na lečenje, onda dolazi do smanjenja parodontalnih džepova i desni ponovo prilegnu uz zube.
Zaključak
Parodontalni džepovi su ozbiljno stanje koje može imati dugoročne posledice na oralno zdravlje.
Rano prepoznavanje i lečenje su najvažniji za sprečavanje daljeg oštećenja desni i zuba. Redovni pregledi kod stomatologa i pravilna oralna higijena su najbolja odbrana protiv ovog problema. Preporučujemo vam da u svoju oralnu higijenu uključite korišćenje konca za zube i interdentalne četkice, posebno ako neko u porodici ima problema sa parodontalnim džepovima – genetika je faktor koji ne treba zanemariti.
A ako primetite bilo koji od simptoma parodontalnih džepova, zakažite pregled kod stomatologa radi procene i saveta o lečenju.
Kroz svoje tekstove, Blagoje nudi uvid u raznolike aspekte stomatologije. Od praktičnih saveta za očuvanje zdravlja, do objašnjenja stomatoloških postupaka i aktuelnih istraživanja – njegovo pisanje proširuje razumevanje i promoviše svesnost o oralnom zdravlju.
