Ako ste na desnima primetili mali mehurić iz kojeg je krenuo da curi gnoj, verovatno se pitate šta to znači i koliko je ozbiljno. Ovakva pojava obično ukazuje na postojanje fistule – otvora na desnima koji telo stvara kako bi izbacilo gnoj iz inficiranog zuba ili desni.
Iako pojava fistule može delovati zabrinjavajuće, dobro je znati da ovaj problem nije neuobičajen i da se može uspešno rešiti uz odgovarajuće stomatološko lečenje.
U nastavku ćemo objasniti šta je tačno fistula na desnima, zašto se javlja i kako je moguće lečiti. Podelićemo i nekoliko korisnih saveta o tome šta možete raditi sami kod kuće da ublažite bolove i simptome kod kuće dok čekate na termin kod stomatologa.
Šta je fistula na desnima?
Pojava fistule na desnima obično znači da se u zubu razvila ozbiljnija infekcija.
Kada bakterije prodru duboko u zub i stignu do pulpne komore, gde se nalaze nervi i krvni sudovi, telo pokreće svoju odbranu. Deo te odbrane je stvaranje gnoja, koji sadrži bakterije, odumrle ćelije i bela krvna zrnca. Dakle, gnoj je znak da telo pokušava da se izbori sa infekcijom i „očisti“ zaraženo područje.
Međutim, pošto je zubna struktura čvrsta i gnoj nema gde da izađe, pritisak u zubu raste.
Ovaj pritisak tera gnoj ka izlazu, a jedini put su meka tkiva oko zuba – desni. Kako se pritisak sve više pojačava, gnoj pokušava da pronađe prolaz do površine. Da bi olakšalo sebi, telo stvara mali kanal kroz desni, poznat kao fistula na desnima, kroz koji gnoj izlazi napolje.
S polja, fistula izgleda kao mali mehurić ili gnojna kesica na desnima iz koje povremeno curi gnoj. Iako izlazak gnoja može privremeno smanjiti pritisak i bol, pojava fistule znači da infekcija i dalje postoji i da je potrebno lečenje kako bi se trajno rešio problem i zaštitilo zdravlje zuba.
Najčešći uzroci pojave fistula na desnima
Razloga za pojavu fistule na desnima ima više, ali svi oni ukazuju na prisustvo bakterijske infekcije.
Najčešći uzrok je duboki karijes koji nije lečen na vreme. Kada bakterije prodru kroz slojeve zuba do unutrašnjosti, stvaraju infekciju u pulpnoj komori zuba, gde se nalaze nervi i krvni sudovi. Infekcija se odatle širi kroz koren zuba i dospeva do desni, gde telo stvara prolaz kako bi se oslobodilo gnoja.
Drugi najčešći uzroci fistula na desnima su pukotine i povrede zuba (traume).
Na primer, ako zub naprsne ili se slomi, to otvara put bakterijama koje ulaze u unutrašnje slojeve zuba i izazivaju infekciju. Ista situacija se može javiti kod parodontalnih bolesti poput gingivitisa ili parodontitisa, gde oslabljene desni postaju idealan ulaz za bakterije.
Da li je fistula na desnima opasna?
Sama po sebi, fistula na desnima nije opasna.
Međutim, ona je siguran znak da je infekcija prisutna i da može izazvati ozbiljnije probleme ako se ne leči. Ukoliko se zanemari, bakterije mogu nastaviti da se šire – ne samo po desnima već i na susedne zube i tkivo oko zuba. Može čak doći i do infekcije kosti vilice, što dodatno komplikuje lečenje.
U retkim slučajevima, infekcija iz zuba ili desni može da dospe u krvotok, što može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije. Zato, ako primetite fistulu na desnima, važno je da se što pre obratite stomatologu, kako biste sprečili dalji razvoj infekcije i zaštitili svoje zdravlje.
Kako prepoznati simptome fistule na desnima?
Najčešći znak fistule na desnima je pojava male, gnojne izbočine ili mehurića na desnima, obično blizu zaraženog zuba. Iz ove izbočine povremeno curi gnoj, što može izazvati neprijatan ukus u ustima ili zadah. Osim toga, mnogi pacijenti osećaju bol ili nelagodnost u zubu ili desni, posebno prilikom žvakanja ili dodira.
U ozbiljnijim slučajevima, može se javiti otok i crvenilo desni, a kod nekih pacijenata čak i blago povišena temperatura ili otok limfnih čvorova.
Fistula na desnima kod dece
Iako je fistula na desnima češća kod odraslih, ona se može javiti i kod dece, obično usled neadekvatnog lečenja karijesa ili povreda zuba. Važno je obratiti se stomatologu što pre kako bi se sprečile ozbiljnije komplikacije i rešio problem na vreme.
Kako se leči fistula na desnima?
Lečenje fistule na desnima zavisi od uzroka infekcije i njenog stepena, a to će najbolje odlučiti stomatolog nakon pregleda. Međutim, najčešće se radi neka od ovih procedura.
- Lečenje korenskog kanala: Ako je infekcija zahvatila unutrašnjost zuba, stomatolog će temeljno očistiti kanale korena zuba i ukloniti inficirano tkivo kako bi se infekcija zaustavila i sprečilo dalje širenje. Nakon toga, kanali se ispunjavaju materijalom koji onemogućava ponovni prodor bakterija.
- Apikotomija: Ako infekcija nije u potpunosti sanirana lečenjem korenskog kanala ili se fistula vraća, primenjuje se apikotomija – hirurški zahvat uklanjanja vrha korena zuba zajedno sa zaraženim tkivom. Ova metoda je efikasna kod dugotrajnih, hroničnih infekcija.
- Drenaža gnoja: Kada postoji veći apsces, stomatolog može izvršiti drenažu gnoja kako bi olakšao pritisak i smanjio bol. Ipak, drenaža je samo privremeno rešenje – za trajno uklanjanje infekcije potrebno je i dalje lečenje.
- Antibiotici: Kod većih infekcija koje zahvataju više tkiva, stomatolog može prepisati antibiotike kako bi se infekcija brže smirila. Međutim, antibiotici ne mogu rešiti problem sami po sebi – potrebno je otkloniti glavni uzrok infekcije.
- Vađenje zuba: Ako je zub suviše oštećen i nije ga moguće sačuvati, stomatolog može preporučiti vađenje zuba kako bi se infekcija u potpunosti uklonila i sprečilo dalje širenje bakterija.
Šta možete učiniti kod kuće pre nego što posetite stomatologa?
Dok čekate na termin kod stomatologa, možete preduzeti neke jednostavne korake da smirite simptome i sprečite pogoršanje infekcije.
Ispiranje usta toplom slanom vodom nekoliko puta dnevno može smanjiti upalu – so deluje blago antibakterijski, a topla voda može ublažiti bol. Važno je da izbegavate pritiskanje ili cedenje fistule, jer to može pogoršati infekciju.
Ukoliko osećate bol, možete uzeti analgetike, ali se pre korišćenja svakako posavetujte sa stomatologom.