Šta je paradentoza: Koji su njeni simptomi i kako se leči?

Paradentoza, poznata i kao periodontalna bolest ili parodontitis, je ozbiljna infekcija desni koja oštećuje meka tkiva i, bez lečenja, može uništiti kost koja podržava zube. Paradentoza može dovesti do labavljenja zuba ili njihovog gubitka. Najčešći uzrok je loša oralna higijena, što omogućava nakupljanje plaka, tj. bakterijskog filma na zubima i desnima.

Prevalencija paradentoze varira u zavisnosti od različitih faktora, uključujući geografsku lokaciju, socioekonomski status i starosnu grupu. Globalno, procenjuje se da parodontitis pogađa između 20% i 40% odrasle populacije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ozbiljan parodontitis je šesta najčešća bolest na svetu.

Koji su simptomi paradentoze?

Simptomi parodontitisa uključuju natečene ili povučene desni, krvarenje desni, posebno prilikom pranja zuba ili korišćenja zubnog konca, loš zadah, labave zube, bol pri žvakanju i osetljivost zuba. Ovi simptomi često ukazuju na napredovanje bolesti koja, ako se ne tretira, može imati ozbiljne posledice po oralno zdravlje.

Imajući u vidu koliko je paradentoza često oboljenje, bitno je reagovati na prve simptome koji u početku mogu biti jako suptilni, kao što je blago povlačenje desni. Ipak, ako primetite da vam zubi izgledaju veće to nije zato što su naglo krenuli da rastu, već zato što se desni povlače.

Paradentoza je bolest koja se ne može u potpunosti izlečiti, zato je rano uočavanje simptome jako bitno za kontrolu i zaustavljanje daljeg toka ove bolesti.

Kako se leči paradentoza?

Lečenju paradentoze može da se pristupi iz više uglova u zavisnosti od faze 

U ranim fazama, kada je prisutan samo gingivitis (upala desni), lečenje je relativno jednostavno i može se često postići poboljšanjem oralne higijene i profesionalnim čišćenjem zuba. Međutim, kako bolest napreduje i prelazi u parodontitis, lečenje postaje kompleksnije i može uključivati kombinaciju nehirurških i hirurških metoda.

Lečenje lakših oblika parodontitisa:

U ranim fazama parodontitisa, pristup lečenju uključuje nehirurške metode koje imaju za cilj uklanjanje bakterijskog plaka i kamenca kako bi se smanjila upala i zaustavio napredak bolesti. Najčešći tretmani uključuju:

1. Profesionalno čišćenje: Ovo uključuje uklanjanje plaka i kamenca sa zuba i iznad linije desni. Profesionalno čišćenje se obično obavlja tokom redovnih poseta stomatologu i pomaže u održavanju oralne higijene.
2. Skaliranje i planiranje korena: Ovo je dublje čišćenje koje se fokusira na uklanjanje kamenca ispod linije desni i izglačavanje površina korena zuba kako bi se eliminisale bakterije. Ovaj postupak može biti potreban više puta u zavisnosti od ozbiljnosti infekcije.
3. Antibiotska terapija: U nekim slučajevima, lokalni ili oralni antibiotici mogu biti preporučeni za kontrolu bakterijske infekcije. Antibiotske gelove ili mikrosfere može primeniti stomatolog direktno u parodontalne džepove nakon čišćenja.

Lečenje težih oblika parodontitisa:

Kod težih oblika parodontitisa, kada je došlo do značajnog oštećenja tkiva i kostiju, neophodni su napredniji tretmani koji mogu uključivati hirurške zahvate:

1. Hirurško podizanje režnja desni: Ovaj postupak uključuje uklanjanje plaka i kamenca sa dubokih parodontalnih džepova tako što se desni privremeno povlače unazad. Nakon čišćenja, desni se vraćaju na mesto i često se šiju kako bi se omogućilo zarastanje.
2. Transplantacija mekog tkiva: Kada je došlo do značajnog povlačenja desni, transplantacija mekog tkiva može pomoći u obnovi izgubljenog tkiva. Ovaj postupak uključuje uzimanje tkiva sa nepca ili korišćenje sintetičkih materijala za prekrivanje izloženih korena zuba.
3. Regenerativne procedure: Kada je kost oštećena, regenerativne metode poput presađivanja kostiju, proteina za stimulaciju rasta tkiva, ili barijernih membrana mogu pomoći u regeneraciji izgubljene kosti i potpornog tkiva. Cilj ovih postupaka je da se stvori stabilna osnova za zube.
4. Osiguravanje stabilnosti zuba: U slučajevima gde su zubi labavi, može biti potrebno koristiti splinting, tehniku povezivanja zuba zajedno kako bi se povećala njihova stabilnost.

Sve ove metode zahtevaju blisku saradnju pacijenta i stomatologa, kao i doslednu oralnu higijenu kod kuće. Redovne kontrole i čišćenja su od suštinskog značaja za praćenje napretka i sprečavanje ponovnog izbijanja infekcije. Prevencija i rano otkrivanje ostaju ključni faktori u uspešnom upravljanju paradentozom.

Koji su faktori rizika za razvoj paradentoze?

Uzrok paradentoze suštinski su bakterije koje prodiru u desni. Bakterije u dentalnom plaku, lepljivom filmu koji se stalno formira na zubima, iritiraju desni i izazivaju upalu.

Faktori koji mogu da oslabe desni i dovedu do razvoja bakterija u njima pa time započnu  razvoj paradentoze uključuju: pušenje, lošu oralnu higijenu, genetsku predispoziciju, dijabetes, starost, stres, lošu ishranu, hormonalne promene (poput trudnoće), i određene sistemske bolesti (poput reumatoidnog artritisa). 

Dakle, bakterije u dentalnom plaku iniciraju upalni odgovor u desni. Faktori kao što su pušenje ili genetska predispozicija sami po sebi ne uzrokuju parodontozu, ali mogu oslabiti desni i učiniti osobu podložnijom ovoj infekciji i uticati na to kako njeno telo reaguje na bakterijske napade.

Da li je paradentoza zarazna?

Parodontoza (parodontitis) sama po sebi nije zarazna u smislu da se prenosi kao zarazne bolesti poput gripa ili prehlade. 

Međutim, bakterije koje uzrokuju paradentozu mogu da se prenose  između ljudi, naročito putem pljuvačke. To znači da bliski kontakt, kao što je ljubljenje ili deljenje pribora za jelo, može omogućiti prenos bakterija koje doprinose parodontalnim bolestima, ali zdrave desni će uspešno odbiti ovu infekciju. 

Važno je napomenuti da iako bakterije mogu biti prenete, razvoj paradentoze zavisi od drugih faktora, uključujući higijenske navike, genetsku predispoziciju, pušenje, ishranu i opšte zdravstveno stanje. 

Dakle, dobra oralna higijena i redovne posete stomatologu ključne su za prevenciju paradentoze, čak i ako ste izloženi bakterijama koje je uzrokuju.

Šta ako se paradentoza ne leči?

Ako se paradentoza ne leči, bolest će napredovati, uzrokujući dublje parodontalne džepove i gubitak kosti koja podržava zube, što dovodi do labavljenja i gubitka zuba.

Nelečena infekcija može izazvati bolne apscese i recesiju desni, izlažući koren zuba i povećavajući osetljivost. Estetski problemi, kao što su povlačenje desni i gubitak zuba, utiču na samopouzdanje. 

Takođe, nelečena parodontoza može povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i komplikacije u trudnoći.

Uopšteno govoreći, usta su čoveku sredstvo komunikacije sa sredinom i mesto direktnog kontakta sa spoljnim svetom. Kada desni oslabe, to može značajno da oslabi čovekov imuni odgovor i da ga direktno izloži raznim patogenima. Zato iako ljudi ne umiru direktno od paradentoze, ona može da dovede do razvoja drugih, mnogo ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija koje mogu ugroziti život.

Zakažite pregled kod stomatologa

Ukoliko sumnjate na razvoj paradentoze jako je bitno da što pre zakažete pregled kod stomatologa.

Običan stomatološki pregled, uključujući vizuelni pregled, merenje parodontalnih džepova, procenu plaka i kamenca, te rendgenske snimke, dovoljan je za dijagnozu paradentoze i procenu njene ozbiljnosti. Što pre krenete sa tretmanom biće lakše dovesti desni u normalu i kontrolisati dalji tok bolesti.